Subotica je najseverniji grad u Republici Srbiji, drugi po broju stanovnika u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Po popisu iz 2002. godine ima 99.471 stanovnika. Nalazi se na 10 km. udaljenosti od granice Srbije sa MaÄ‘arskom, na severnoj širini od 46°5'55" i istoÄnoj dužini od 19°39'47". Administativni je centar Severno-BaÄkog okruga.
Subotica i njena okolina zauzimaju centralni položaj Panonske nizije i opkoljene su Karpatima, Alpima i planinama Balkanskog poluostrva. Grad zapravo leži nešto severnije od linije Bela Crkva-Stara Pazova-Sremska Mitrovica koja oznaÄava 45° sgš-centralni deo severnog umerenog pojasa.
Subotica leži na kontaktu razliÄitih geomorfoloških celina. Na njenom jugu je TeleÄka lesna zaravan koja prema severu prelazi u SubotiÄko-horgošku pešÄaru.
Grad zauzima centralno mesto izmeÄ‘u Dunava na zapadu i Tise na istoku i predstavlja najizrazitije gradsko sedište izmeÄ‘u ovih reka. Klima ovog podruÄja je izrazito panonska sa vrlo toplim letima i vrlo hladnim zimama uz malu godišnju koliÄinu taloga.
Od razliÄitih vetrova koji dopiru do ovih podruÄja najÄešÄ‡i su severni hladni i zapadni vlažni vetrovi, a poslediÄno ovom klimatu odgovara stepska vegetacija, koja je vremenom zamenjena kulturnom.
TuristiÄki i tranzitni položaj Subotice je uslovno reÄeno poboljšan stvaranjem Srbije. Naime, Subotica leži na tranzitnom internacionalnom putu E-75, a u njenoj blizini se nalaze dva najfrekventnija graniÄna prelaza.
Danas se preko Horgoša i Kelebije obavlja najveća interakcija putnika i robe, kako drumskim tako i železniÄkim saobraćajem, što generalno Subotici daje epitet povoljnosti.
Na izrazitu povoljnost njenog položaja najviše utiÄu saobraćajni faktori, naroÄito ako se zna da ovaj grad leži na trenutno najvažnijem prostornom-strateškom pravcu Koridoru X.
Subotica je najseverniji grad u Republici Srbiji, drugi po broju stanovnika u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Po popisu iz 2002. godine ima 99.471 stanovnika. Nalazi se na 10 km. udaljenosti od granice Srbije sa MaÄ‘arskom, na severnoj širini od 46°5'55" i istoÄnoj dužini od 19°39'47". Administativni je centar Severno-BaÄkog okruga.
Subotica i njena okolina zauzimaju centralni položaj Panonske nizije i opkoljene su Karpatima, Alpima i planinama Balkanskog poluostrva. Grad zapravo leži nešto severnije od linije Bela Crkva-Stara Pazova-Sremska Mitrovica koja oznaÄava 45° sgš-centralni deo severnog umerenog pojasa.
Subotica leži na kontaktu razliÄitih geomorfoloških celina. Na njenom jugu je TeleÄka lesna zaravan koja prema severu prelazi u SubotiÄko-horgošku pešÄaru.
Grad zauzima centralno mesto izmeÄ‘u Dunava na zapadu i Tise na istoku i predstavlja najizrazitije gradsko sedište izmeÄ‘u ovih reka. Klima ovog podruÄja je izrazito panonska sa vrlo toplim letima i vrlo hladnim zimama uz malu godišnju koliÄinu taloga.
Od razliÄitih vetrova koji dopiru do ovih podruÄja najÄešÄ‡i su severni hladni i zapadni vlažni vetrovi, a poslediÄno ovom klimatu odgovara stepska vegetacija, koja je vremenom zamenjena kulturnom.
TuristiÄki i tranzitni položaj Subotice je uslovno reÄeno poboljšan stvaranjem Srbije. Naime, Subotica leži na tranzitnom internacionalnom putu E-75, a u njenoj blizini se nalaze dva najfrekventnija graniÄna prelaza.
Danas se preko Horgoša i Kelebije obavlja najveća interakcija putnika i robe, kako drumskim tako i železniÄkim saobraćajem, što generalno Subotici daje epitet povoljnosti.
Na izrazitu povoljnost njenog položaja najviše utiÄu saobraćajni faktori, naroÄito ako se zna da ovaj grad leži na trenutno najvažnijem prostornom-strateškom pravcu Koridoru X.
